Meilland international
Svet različitih boja, mirisa i ukusa
Gledali smo ih, slušali, divili im se... DANAS KRASE NAŠE BAŠTE
Ko su slavne ličnosti po kojima su nazvane neke od najlepših ruža
Edit Pjaf rođena Edit Đovana Gasion (19. decembar 1915 — 10. oktobar 1963), bila je francuska pevačica, tekstopisac i glumica. Poznata kao francuska nacionalna pevačica, bila je jedna od najpoznatijih međunarodnih zvezda u zemlji. Njena muzika je često bila autobiografska, a specijalizovala se za realističnu šansonu i balade o ljubavi, gubitku i tuzi. Najpoznatije pesme su "La Vie en rose" (1946), "Non, je ne regrette rien" (1960), "Himne a l'amour" (1949), "Milord" (1959), "La Foule" (1957), "L'Accordeoniste" (1940) i "Padam, padam..." (1951). Od njene smrti 1963. godine, napisano je nekoliko biografija i snimljeno više filmova, uključujući La Vie en rose iz 2007. Edith Pjaf je jedna od najslavnijih izvođača 20. veka. a u njenu čast 1999 (Meilland International) stvorena je ruža pod istim imenom koja je predstavljena svetu 2007 godine od strane Meilland Richardier.
Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulos (grč. Μαρία Άννα Σοφία Καικιλία Καλογεροπούλο, Njujork, 2. decembar 1923 — Pariz, 16. septembar 1977) poznatija kao Marija Kalas, bila je grčka operska pevačica rođena u SAD. Uprkos svojoj relativno kratkoj karijeri, okončanoj u pedesetim godinama života, Marija Kalas važi za jedan od najvećih soprana u istoriji opere.
Rođena je u Njujorku u porodici grčkih emigranata.Sa majkom i sestrom se vratila u Grčku 1937. Međunarodnu karijeru je počela 1947. i sa velikim uspehom pevala na najvećim svetskim operskim scenama. Prvi veliki trijumf je doživela 1949. kada je u Veneciji nastupila u dve veoma različite uloge u operama Vagnera i Belinija.
Tokom cele karijere Kalas je često demonstrirala sposobnosti u pevanju raznovrsnih sopranskih arija, od dramskih do koloraturnih. Njen vokalni raspon je bio blizu tri oktave. U La Skali je prvi put nastupala 1951. u operi „Sicilijansko večernje“, i ovaj teatar je bio njena glavna scena tokom pedesetih. U Londonu je redovno nastupala od 1952, a tu je i završila opersku karijeru 1965. Posle toga nastupila je samo u recitalima 1973. i 1974.
Marija Kalas se ubraja među znamenite reformatore opere, kao što su Rihard Vagner i Arturo Toskanini. Kultura druge polovine XX veka se neminovno povezuje sa njenim imenom. Početkom 50-ih godina, pojavom postmodernizma, opera XIX veka postala je estetski anahronizam. Marija Kalas je vratila opersku umetnost na vrhunski nivo. Najviše je pevala opere belkanta, gde se nije ograničila na virtuozne kolorature u operama Belinija, Rosinija i Donicetija, već je svoj glas pretvorila u glavno izražajno sredstvo. Bila je univerzalni pevač, sa dijapazonom od klasičnih ozbiljnih opera (opera serija) do poznih Verdijevih opera, verističkih opera Pučinija i Vagnerovih drama.
Usponu njene karijere doprinela je pojava gramofonskih ploča sredinom prošlog veka, kao i prijateljstvo sa producentom kompanije EMI Volterom Legeom. U privatnom životu, poznata je dugogodišnja ljubavna veza Marije Kalas sa milionerom Aristotelom Onazisom.
Ova ruža je predstavljena u Francuskoj (Meilland) - 1965 godine.
